Home
Морална и духовна раскршћа "Ане Карењине"
"Ана Карењина" јесте роман у којем Лав Николајевич Толстој описује животне приче и судбине разних породица и људи, па каже: "Све срећне породице налик су једне на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин."
Толстој у Анином лику представља мрачну страну свог живота али уједном жели да је оправда једном реченицом "Није она сама крива", и тако стаје на страну жена које су изабрале љубав. Ана живи под маском срећне и заљубљене супруге, јер је удата за Алексеја Карењина, човека којег не воли и који је много старији од ње. Жељна љубави, пажње и слободе, она чини прељубу и тако повређује многа невина бића. Упознавши официра Вронског, о коме је већ стекла слику идеалног мушкарца, по причи његове мајке, она се предаје страсти и заувек губи компас свог живота. Од оне Ане, брижне мајке, часне и поштене, жене за узор, настаје Ана љубавница, демонска и тајанствена жена која је одводи у пропаст. Ана и Вронски на туђој патњи и несрећи граде своју љубав и тиме показују да су себични, егоистични и дволични. Ана је изневерила мужа, уништила је Китине девојачке снове и, најбитније од свега, повредила је дечачку душу свог сина Серјоже и ускратила му мајчинску љубав. За разлику од Ане и њеног љубавника, који су омађијани страстима, њен муж Карењин, централна личност овог дела је разуман, сталожен, поштен, хладне главе, човек који у свему налази равнотежу. Васпитан је да поштује жену, да је брани и зато није љубоморан јер тиме не жели да вређа и компромитује Ану. Опростио је Вронском и Ани све што су учинили и тиме показао своју величину и духовну моћ. Ни у једном тренутку он не ставља себе у први план, већ све најлепше жели Серјожи и жени. Карењин се води културом, религијом, мотивима цркве, јер жели да очува своју част и савест. Он је тај од којег треба да уче сва покољења, јер када му је био повређен један образ, он не узвраћа ударац већ окреће и други и тиме каже да је најважније само бити и остати човек. Иако је Ана сада са Вронским којег воли и којег је изабрала, временом она постаје тужна, себична, гуши га својом љубомором и изазива настанак мржње. Ана је лабилна личност јер је своју мисао да се убије претворила у дело, насупрот Љевину који је неколико пута био на ивици живота и смрти, али уз помоћ Кити и вере у Бога, успева да се суочи са животом из свега изађе као победник. Скочивши под воз Ана се каје због свих грехова и каже: "Господе опрости ми све", где нам поручује да се од свега може побећи али од самог себе никада.
Живот је као лавиринт у њему наилазимо на разне препреке, које трудом, вером у себе и бољем сутра увек можемо предбродити.
